Силицијум диоксид (СиО2 ) који се користи у премазима
Силицијум је аморфни бели прах, површина су незасићени остаци и различито везивно стање хидроксилне групе, молекуларно стање тродимензионалне ланчане структуре. У принципу, интеракција између водоничних веза агрегираних наночестица на површини наноделаца није јака и може се лако одвојити сила смицања. Међутим, ове водоничне везе се брзо опорављају након уклањања екстерне смицарске силе, омогућавајући брзој рекомбинацији њихове структуре. Ово се ослања на улогу времена и спољне силе да би се вратио изворни одговор слабљења слабљења, познат као "тиксотропни". Тиксотропија је главни фактор који силицијум диоксид побољшава перформансе традиционалних превлака. Приликом изградње унутрашњих и спољашњих премаза, додавањем силицијум диоксида може се значајно побољшати премаз ефекта отварања, премаз није хијерархијски, са тиксотропним, анти-сагивање, перформансе конструкције су добре, нарочито значајно побољшане отпорности на мрље, чишћења и адхезије, пријављено је отпорност на чишћење од више од 10.000 пута. У возилима и морским премазима додавање силицијум диоксида је кључни корак у побољшању површина и анти-старења својстава превлака. Када је премаз сув, силика може брзо да формира мрежну структуру која удвостручује његову отпорност на старење, завршетак и снагу. Тест спектрофотометара показао је да силицијум диоксид има веома јаку УВ абсорпцију и карактеристике инфрацрвеног одраза, који апсорбују више од 70% ултраљубичастог светла у оквиру таласне дужине од 400 нм и више од 70% инфрацрвеног свјетла са таласном дужином од 400 нм. Додавањем силика на премаз, премаз може да ствара штитни ефекат, како би се постигла сврха анти-УВ старења и старења топлоте, уз истовремено повећање изолације слоја. Експерименти показују да силицијум диоксид ослобађа интензитет УВ зрачења апсорбованог УВ отпорним премазима, чиме се смањује брзина очвршћавања УВ отврдњавања, али очигледно може побољшати тврдоћу и адхезију УВ отврдњавих премаза.