Физичка модификацијанано силицијум диоксид
Нано силицијум диоксид има многе предности, као што су мала величина честица, велика специфична површина, добра биокомпатибилност, ефекат површинске везе, ефекат мале величине и ефекат квантне величине.
Међутим, на површини нано-СиО2 има пуно активних хидроксилних група, што олакшава формирање агломерата или секундарне агрегације, што није погодно за његову дисперзију у материјалу, а затим утиче на структуру и перформансе материјала . Због тога је неопходно модификовати површину нано силицијум диоксида како би се осигурало његово стабилно складиштење и побољшала дисперзија у полимерној матрици.
Постоји много метода за модификовање површине нано силицијум диоксида, углавном укључујући физичку модификацију и хемијску модификацију.
Физичка модификација нано силицијум диоксида
Физичка модификацијаНано-СиО2је углавном привући модификатор на површину Нано-СиО2 путем адсорпције, облагања и других физичких функција, променити његове површинске особине, тако да се смањи агломерација и повећа стабилност дисперзије.
Физички модификатори нано силицијум диоксида углавном укључују површински активне супстанце, металне оксиде и полимере.
Површинска модификација Нано-СиО2 физичком методом може припремити различите материјале са структуром премаза, који могу задовољити различите потребе примене. Међутим, због једноставне адсорпције или превлачења честица нано-СиО2 ван дер Ваалсовом и електростатичком силом, интеракција између органске фазе и неорганске фазе је слаба. Када се системско окружење попут температуре, пХ вредности, притиска и других услова промени, може доћи до очигледног раздвајања фаза.